DA LI ZNATE KOJA JE NAJSTARIJA SRPSKA HIMNA? ( VIDEO )

NAJNOVIJE VESTI

Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.

Najstarija srpska himna Iako je prošlo više od 200 godina od kada je prvi put zvanično zapevana i postala deo školskih slava, Himna Svetom Savi i danas nema poznatog autora.

Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…“, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.

Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.

U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom “Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.

A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se “Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.

Jeromonah Varnava ovako svedoči o Svetosavskoj himni

Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba“, kaže jeromonah Varnava.

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici “Prva srpska igumanija posle srednjeg veka”, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine.

U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.

Kao mogući autor pominje se i…

Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.

Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.

Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori pre 283 godine i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.

Izvor:Mondo

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Latest Posts

Zanimljivosti