Mileva Marić – pametno budno lice u srednjovekovnom kavezu

NAJNOVIJE VESTI

Berliner cajtung piše o bronzanoj bisti Mileve Marić Ajnštajn, koja je predstavljena u Berlinu. Dugo traju priče o njenom navodnom doprinosu Ajnštajnovom radu, i njegovom nipodaštavanju.

Mileva Marić „gleda kroz prozor galerije. To je bronzana bista srpske matematičarke i nekadašnje Ajnštajnove dame koju obavija mit da ima udela u njegovim spisima o teoriji relativiteta. Ipak, kao i mnoge žene velikih genija, ona nije dobila priznanje“, piše Berliner cajtung u tekstu Ajnštajnova bivša.

Bista Mileve Marić, rad Ane Franciske Švarcbah

Bista Mileve Marić, rad Ane Franciske Švarcbah

Povod je predstavljanje bronzane skulpture koju je izlila Ana Franciska Švarcbah i sada stoji u izlogu Ostrvske galerije u Berlinu nazvane po Ksantipi, ženi starogrčkog filozofa Sokrata. Švarcbahova je samoinicijativno napravila bistu, što se uklapa u njen koncept – da tako čuva od zaborava ličnosti koje zaborav ne zaslužuju.

Bista Mileve Marić je otkrivena u subotu (19. decembar) na njen 145. rođendan, bilo je i torte od marcipana.

Berliner cajtung piše da je Marićeva (rođena 1875. u Srbiji, umrla 1948. u Cirihu) bila jedna od prvih žena koje su studirale matematiku i fiziku. „Ona je bila prva supruga Alberta Ajnštajna. Upoznali su se na ciriškoj Politehničkoj školi. Iz pisama se vidi da je bio fasciniran lucidnom inteligencijom omalene Srpkinje, koja je malo ćopala.“

U tekstu se dodaje da je Ajnštajnova familija bila protiv braka, iako je jedna kćer već rođena i, možda, u Srbiji odmah nakon rođenja data na usvajanje. O tom detetu nema traga, piše Berliner cajtung. Ajnštajnova majka je smatrala Milevu „previše starom i intelektualnom“. Par se ipak venčao 1903. godine.

Berlinski list piše da je porodica – rođeni su sinovi Hans Albert i Eduard – od 1912. živela u Berlinu. „Ali uspešni fizičar je ubrzo zavoleo drugu: Elzu, svoju rođaku i kasniju ženu, kojoj je doduše posle bio jednako neveran.“

Podseća se na Ajnštajnovo pismo upućeno Milevi tih dana: „Staraćeš se o tome da se moja odeća i rublje održavaju u redu, da redovno dobijam tri obroka servirana u sobu, da se moja spavaća i radna soba uvek održavaju u dobrom redu, i posebno da radni sto bude samo meni na raspolaganju. (…) Izričito ćeš se obavezati da u kontaktu sa mnom slediš naredne tačke: Odričeš se svakog ličnog odnosa prema meni, osim ukoliko je održavanje tog odnosa sasvim neophodno iz društvenih razloga…“

Pod tim uslovima je Ajnštajn, navodno zbog dece, hteo da ostane u braku, ali je ipak napustio porodicu. Mileva se 1914. vratila sa decom u Cirih, a zvaničan razvod usledio je 1919. „Ipak, Ajnštajn je 1922. uplatio novac od Nobelove nagrade porodici, posebno za lečenje teško bolesnog mlađeg sina. Marić je umrla 1948. osiromašena i usamljena i sahranjena je u jugoslovenskom grobu na ciriškom groblju Nordhajm“, piše Berliner cajtung i dodaje:

„Naučnici do danas špekulišu o tome da li je Ajnštajn prećutao razmere doprinosa Mileve Marić svojim spisima. (…) Sa feminističke strane odavno je glasna kritika na premalo vrednovanje njenih kvalifikacija i doprinosa. Kažu, Ajnštajnova bivša je u najmanju ruku koautorka.“

Berlinski list dalje piše o umetničkoj bisti koja predstavlja „mladu ženu loknaste kose, pametnog budnog lica sa visokim čelom“. „Upadljiva je šipka koja podseća na kandže ili rešetke i ide preko glave portretirane“, piše list, dodajući da ta šipka ima najpre tehničku funkciju da drži ovu bistu koja je rađena metodom grubog izlivanja.

No, neke kolege preporučuju da upravo ta šipka „ostane kao inovacija: tako sve ima i metaforičko dejstvo. Šipka podseća na srednjovekovne kaveze u koje su se neposlušne žene zatvarale za kaznu“Izvor:RTS

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Latest Posts

Zanimljivosti